Aleksandar Djaja
 
Dramski tekstovi objavljeni u ediciji "Savremena srpska drama" :
   
   
SSD br. 38 - Održavanje Zaharija  
   
Pogovor bi trebalo uskoro da se nađe na sajtu.  
   
SSD br. 36 - Bilo jednom u Srbiji  
   
Bilo jednom u Srbiji komedija Aleksandra Đaje, u prvobitnoj
verziji nosila je naslov Srpski rulet; tu verziju pisac
je preradio i dopunio. Uostalom, u napomeni, Đaja veli:
(Komedija Bilo jednom u Srbiji) “Dešava se u Srbiji, u Beogradu,
s početka 20 veka. Lica i događaji su izmišljeni, a
svaka sličnost sa stvarnim licima i događajima je namerna.
Autor prihvata odgovornost za izvesnu dozu satiričnosti i
cinizma prema stvarnim istorijskim događajima na srpskom
Dvoru toga doba – ali on ih koristi u najboljoj nameri, kao
opomenu budućim naraštajima da se tako nešto (u stvarnom
ili metaforičkom smislu) u Srbiji više nikada ne dogodi.
Nažalost, od prvobitne verzije komada, pa do ove – događalo
se.”
 
   
   
SSD br.32 - Bitka za Senjak  
   
Bitka za Senjak Aleksandra Đaje je komedija koja nas vraća u ne
tako davnu prošlost, kada je sve bilo drugačije nego danas i kada smo kroz ideološke naočari određivali sve vrednosti. Tada je i doktrina odbrane zemlje počivala na premisi da će naoružan i obučen narod najbolje umeti da se odbrani od agresora. Đaja, sa sluhom i nervom pravog komediografa, pokazuje kako se u praksi sprovodi ova vojna strategija, baveći se ne samo konkretnim slabostima, manjkavostima, naravima i zabludama svojih savremenika, već i ideološkim slepilom koje je sprečilo da se uoče najave pravih nevolja i problema.
 
   
   
SSD br.29 - Jankovac, potopljeni svet  
   
Drama Aleksandra Đaje Jankovac – potoljeni svet, pisana
1989. godine, poseduje i danas neželjenu aktuelnost. Reč je o delu u kome se postepeno postavljaju sve složenija pitanja koja istovremeno zahvataju i savremeni život u pređašnjoj Jugoslaviji, ali i tegobnu prošlost Drugog svetskog rata i njeno mučno nasleđe koje se javlja u novim, današnjem vremenu primerenijim oblicima.
Đaja dramu postavlja kao potragu za arheološkim nalazom; ispod
crkve u Junkovcu nalazi se betonska ploča, a mladi arheolog
Nenad – trkajući se s vremenom, jer će puštanjem u pogon brane za hidrocentralu crkva biti potopljena – pokušava da otkrije šta se
krije iza te ploče. Aleksandar Đaja je pisac koji suvereno vlada
dramskom tehnikom zadržane ekspozicije, pa nam njegova drama
potrage dozirano otkriva složenu priču o ljubavi, prijateljstvu,
izdajstvu i smrti, ali i više od toga, sudbinu multietničke zajednice koja je razorena usled ustaškog terora.
 
   
   
SSD br.27 - Povratak kneževog sokola  
   
Drama Aleksandra Đaje ne poseduje ironijsku distancu kao druga
štiva o kojima piše potpisnik ovih redova. Đaja je, inspirisan
romanom Milene Noković Noć pada na Kosovo, napisao dramsku
raspravu Povratak kneževog sokola.
U Đajinoj drami nema muškaraca; spisateljeve junakinje su kneginja Milica, despotica Jefimija i princeza Olivera – istorijske
lićnosti; već po tome svojstvu, da ličnosti drame pripadaju lepšem polu, Đajina drama predstavlja kuriozitet u našoj dramaturgiji.
 
   
   
SSD br.25 - Blagoljub II  
   
Blagoljub Drugi,tragikomedija o srpskoj monetarnoj sferi, komediografa Aleksandra Đaje,uvodi našeg zamišljenog surfera po“dramskom veb sajtu” u vreme sadašnje. Sve je na sceni:
Neokapitalisti - da rečemo tajkuni, lakoverni narod, lažljivi političari, još lažljiviji bankari i njihove banke, mondijalistički
hohštapleri, domaće izdajice, koristoljubivi patrioti i na kraju, kako to obično biva, prevareni građani i, radi pravde,
samo radi pravde, očerupani bogatuni.
Ne znam da li je među današnjim komediografima Radivoje
Lola Đukić na ceni ili ne, ali, ne mogu da se otmem utisku da je komedija Blagoljub II podjednako kumulativna za ovo kao i
Loline u njegovo vreme.
 
   
   
SSD br.23 - La gerilla  
   
Ne kažem da važim za ekstremnog znalca naše dramske literature, ali Aleksandra Đaju prepoznajem “međ’ hiljadu”. A, to znači da je apostrofirani dramski autor, dramatičar od digniteta i
pisac od stila. Đaja pre svega “rmba” najteži žanr, žanr u kome “bez dubokog oranja nema klicanja”, u kome se “rmbači do jaja”. Elem: Đaja šije komedije!!! Pritom, piše stilom tzv. neposredne duhovitosti, gde je dah njegovog duha duhovan do ekstremne duhovitosti. To što ga scene i nagrade, ili bolje rečeno “nagrde” zaobilaze, pitanje je nedostatnosti sistema vrednosti, a ne pitanje valorizacije njegovog dramskog opusa.
 
   
   
SSD br.16 - Život Jevremov  
   
Ako je Radoslav Pavlović u komadu Devojke obradio jednu tragičnu storiju proisteklu iz domaće svakodnevice, onda je Aleksandar Đaja u komediji Život Jevremov, umešno koristeći različite promene, prerušavanja do travestije, dakle, služeći se tipičnim pozorišnim sredstvima, izgradio jednu komičku projekciju karakterističnih pojava naše savremenosti. Iskusan dramski autor, kakav je bez sumnje Đaja, setimo se samo njegove Bitke za Senjak ili Noći veštica, opredelio se, u ovom slučaju, za što se same kompozicije dela tiče za jednu slobodniju strukturu – umesto klasična tri ćina komedija ima pet scena – što omogućava slobodno nizanje svih promena i presvlačenja –sve do travestije.  
   
   
SSD br.12 - Pogovor A. Đaje  
   
U svom kultnom filmu Kratki rezovi, Robert Altman plete
priču od više paralelnih tokova u kojima se odvijaju životne
sudbine glavnih junaka. Montažnim postupkom “kratkog reza”, te se priče povremeno prepliću, ali tako da njihovi akteri toga nisu svesni. Kao vozovi na paralelnim kolosecima, koji na određenim raskrsnicama mogu da se ukrste, ali, isto tako, i da beskonačno prolaze jedni kraj drugih. Jer, u ovom svetu, u kome “revolucija informatike” uspostavlja fascinantnu, trenutnu elektronsku komunikaciju među milionima personalnih računara s kraja na kraj sveta – prave i neposredne ljudske komunikacije, “s usta na usta”, gotovo i da nema! Sociološki i filozofski gledano, novouspostavljena antikomunikacijska jednačina savremenog sveta mogla bi da glasi: “Što su sredstva za komunikaciju savršenija, time je ona sve formalnija!”
 
   
   
SSD br.11 - Veroneze  
   
Listajući jednu Istoriju slikarstva, nailazimo na sledeći
podatak: “...Profani duh slika iz svakidašnjice došao je u ovom
poslednjem delu (Tajna večera, 1573, Venecija, Akademija) malo
odviše do izražaja. Inkvizicija se pobunila protiv njegovih
(Veronezeovih – prim.aut.) pasa i lakrdijaša, ali optuženi slikar
odbranio se lako, obećao da će popraviti sablažnjive detalje
i nije učinio ništa”.
(Istorija slikarstva, Nolit, Beograd, 1973)

Jedan ovako suvoparan detalj nama, običnim smrtnicima, može
tek ovlaš da “zamiriše” na dramu. Međutim, očigledno obdaren
detektivskom pronicljivošću jednoga Šerloka Holmsa, koristeći
se pride i prevodom autentičnog zapisnika sa saslušanja
Paola Kaljarija Veronezea od strane Inkvizicije, gospodin Aleksandar Đaja našao je dovoljno zanimljivog materijala da isplete jedan zapleten, višeslojan, složen dramski tekst, koji u svojoj krajnjoj odrednici nosi više nego jednu poruku.

 
   
   
SSD br.09 - Jezero  
   
JEZERO je pripovest o tajni, o putovanju i traženju, o čaroliji
postojanja. Proplanak pored jezera (početni prizor), predeo
netaknute prirode, raja koga treba biti dostojan, stvaran je i
arhetipski prostor življenja čiji se realističan prikaz
“najlepšeg mesta na svetu” na koje dolaze glavni junaci usložnjava skupom prenesenih značenja (“pogrešna obala” – uvek ona na kojoj se nalazimo “i sanjamo čudne snove” i ona lepša pred nama na kojoj postoji “sve ono do čega nam je stalo”, odakle nešto doziva, najveća riba, samo jedna koju vredi a ne dâ se uloviti, borba koja negde postoji i dovoljna je “za život... za sve”) da bi se igra začela pokušajem da se izneveri zadato, naruši poredak stvari, življenja kao stalnog kretanja uokolo, i po|e ovog puta pravo, direktno, u centar prostora, vremena, tajne, zaroni u život;
 
   
   
   
Neobjavljeni dramski tekstovi :  
   
   
Između  
   
Kabare AMEBA  
   
Mansarda  
 
   
 


 
english
utisci
 
Biografija
Pozoriste
Televizija
Esejitika
Galerija
Video
Kontakt
Linkovi