Aleksandar Djaja
     
  Br. 41 - Strah od demokratije
     
  Ono čime se u svetu danas najviše trguje, nisu ni zlato, ni srebro, ni droga, ni oružje, ni laki, a ni teški metali. Najkurentnija roba današnjice zove se – demokratija. Ona se prodaje svuda: na ulici,
u kafani, na pijaci, u buticima, samoposlugama, pod žitom, nad vodom, iza ćoška, u liftu, u Skupštini, na televiziji, u novinama,
u svemiriskim orbitalnim stanicama, u podmornicama, u pozorištu, na filmu, kod zubara, kod ginekologa, u zoološkim vrtovima, na mirnim i nemirnim uličnim demonstracijama, u “petooktobarskim” i sličnim “plišanim, ružičastim i vunenim revolucijama”... Prodaje se za dolare, evre, funte, jene…
 
     
     
  Br. 37 - Turneja po malom mozgu  
     
  Sasvim slučajno, ovih dana, dok novi film Gorana Markovića „Turneja“ osvaja nagrade po filmskim festivalima u Evropi – navršava se 90 godina od kako je srpski narod napravio jednu od najvećih grešaka u svojoj istoriji. To je, naravno, bilo stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i svih drugih koji su se tu zadesili, a nisu imali preča posla...  
     
     
  Br. 36 - Doživeti stotu  
     
  Husein Šadli iz sela Musaifira u Siriji bio je mudar, star čovek. Svoju zemlju znao je još iz vremena kad je bila deo Osmanskog carstva i rado je pričao priče o mladom sultanu Abdulu Hamidu II, rođenom 1876. godine,  koga je sreo dok je ovaj bio dečak. Takođe, Husein Šadli se s oduševljenjem sećao i 15. aprila 1946, kad je i poslednji francuski osvajač napustio njegovu zemlju. Kad je umro u aprilu 1999, bio je star 148 godina - pa je samim tim bio i najstariji čovek na svetu.  
     
     
  Br. 33 - Put u raj  
     
  Više od 55 odsto Amerikanaca veruje da ih čuva anđeo čuvar, 67 odsto veruje u postojanje raja, 17 odsto je reklo da raj verovatno postoji, dok je čak 73 odsto saopštilo da pakao postoji. To su rezultati najnovije ankete o religiji u SAD, Instituta Bejlor za istraživanje religija. Po njoj, takođe, žene više od muškaraca veruju u postojanje raja, crnci više veruju u raj od belaca, dok republikanci više veruju u raj od demokrata.  
     
     
  Br. 32 - Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo  
     
  Komunistička partija Kine otpustila je jednog lokalnog službenika jer ima previše dece i ljubavnicu. Građevinski službenik Kuin Hjuaven iz Julina ima tri kćeri sa suprugom i sina i kćer s ljubavnicom, piše "Peking njuz" naglašavajući činjenicu da Kinezima zakon dozvoljava samo jedno dete. Kuin je negirao da su deca koju ima s ljubavnicom njegova, ali je DNA test pokazao suprotno. Zato je ostao bez posla, optužen je za preljubu i izbačen iz partije.  
     
     
  Br. 31 - Kako da nam uđe EU  
     
  Kada sam pre više godina javno u novinama predlagao da umesto Zajma za privredni preporod Srbije raspišemo Zajam za proizvodnju prve srpske A-bombe, mnogi su smatrali da sam dopisni član medicinske ustanove „Laza Lazarević“. Ali, danas, nakon svega što nam se u međuvremenu dogodilo, jasno je da sam bio u pravu: jer, privredu ne samo da nismo preporodili, već smo je još urušili, dok što se A-bombe tiče, da smo je napravili, nikome ne palo na pamet da nas bombarduje. Bili bi smo danas uvaženi članovi Evropske Unije, a ne redovi „gubavih građana“ pred zapadnim ambasadama, koji čekaju na vizu kao na koru hleba. Srbija bi postala pojam građanskih sloboda i demokratije, dok bi se o otcepljenju Kosova govorilo samo u obliku viceva o Muji i Hasi.  
     
     
  Br. 30 - Klikni na ministra  
     
  Prema vestima agencije Mondo, Odeljenje za informatiku Ministarstva za rad i socijalnu politiku onemogućilo je da zaposleni tokom radnog vremena klikću po Internet sajtovima za druženje, kao što su Facebook ili My Space. U Ministarstvu priznaju da su se na ovaj korak odlučili, jer je kontrola protoka informacija sa Interneta pokazala da zaposleni veliki deo radnog vremena provedu na tim sajtovima. Direktor kancelarije za saradnju s medijima u ovoj “sajber” Vladi Srbije, Milivoje Mihajlović, nije mogao da nam kaže da li zabrana pristupa određenim sajtovima postoji i u drugim ministarstvima ili se rigorozne mere, zasad, primenjuju samo u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.  
     
     
  Br. 29 - Ne tuguj, bronzana stražo  
     
  Spomenik Elvisu Prisliju u Holandiji – plače. Ali, kako kažu njegovi obožavaoci, ne od tuge, već od sreće što još uvek nije zaboravljen. Taj „belac sa glasom crnca“, koji je još u detinjstvu sa roditeljima i bakom u rodnom Tupelu pevao gospel u crkvi, a, zatim, skitajući se po crnačkom sirotinjskom kvartu prvi put čuo bluz, izlazio je pred publiku samo sa svojim glasom i gitarom u rukama. I samo je tada bio srećan. A publika koja je oduvek bila s njim, nije ga ni do danas napustila. Elvisova muzika može da se čuje na svim radio talasima, dok klubovi njegovih obožavalaca i dalje postoje. Prema jednoj anketi sprovedenoj u Americi, on bi danas ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima. Njegov grob i kuću u Memfisu svakodnevno posećuju hiljade ljudi, obožavalaca rok-en-rola, od kojih većina ne veruje da je Elvis zaista mrtav!  
     
     
  Br. 28 - U strahu su velike oči  
     
  Stari putopisci su zabeležili da su se u Srbiji kneza Lazara, u drugoj polovini 14. veka, koja se tek oslobodila prevlasti Konstantinopolja, duh i kultura neprestano razvijali, a plodovi tog razvoja bili su sagrađeni manastiri, crkve i konačišta. Velika pažnja bila je ukazivana umetnicima i pesnicima, naučnicima i lekarima. Svaka sezona davala je bogatu žetvu: ređala su se venčanja, rođenja, krštenja, smenjivali su se vašari, lovovi, turniri i proslave. Sela i gradovi nisu znali za velike gladi i epidemije. Rudnici Novo Brdo i Janjevo na Kosovu bili su u procvatu. Oko njih su se podizala naselja u kojima su živeli saksonski, italijanski i grčki rudari. Srpski novac imao je dobar ugled i bio je u opticaju i u susednim zemljama...  
     
     
  Br. 27 - Varljivo leto '08.  
     
  Mreža nevladinih organizacija "Zeleno je in" nedavno je najoštrije osudila smrt delfina u Bokokotorskom zalivu i pozvala crnogorske vlasti da stanu na put bahatoj vožnji „skuteraša“ i da kazne počinioce."Zabrinjava činjenica da crnogorsko more postaje tesno za delfina, velikog čovekovog prijatelja, a sve otvorenije za bezrazložna nadmetanja mašina koje prave velike ekološke probleme", navedeno je u saopštenju.  
     
     
  Br. 26 - Vaše pravo da ne znate ništa  
     
  U doba početaka Televizije Beograd, gledanje programa bila je neka vrsta magijskog obreda. Buljili smo u TV kutiju, kao pećinski čovek u zvezdano nebo. U vreme emitovanja kultnih serija Lole Đukića i Novaka Novaka, beogradske ulice su bile zapanjujuće puste. Televizijski Dnevnik se puštao toliko glasno da su i oni koji nisu imali televizor, kroz otvoren prozor od svojih komšija mogli na vreme da budu „upucani“ uobičajenom demagoško-političkom retorikom o najnovijim naučnim i tehničkim dostignućima u našoj zemlji, jačanju bratstva i jedinstva, te o novim smernicama spoljne i unutrašnje politike SKJ na čelu sa drugom Titom.  
     
     
  Br. 25 - Dadovski imunitet  
     
  Krajem pedesetih godina omladinski Beograd počeo je da otkriva svoje stvaralačke potencijale i da traži nove mogućnosti za kulturno delovanje po visokim profesionalnim dometima, koje prevazilaze amaterske okvire. Javljaju se kulturno-umetnička društva: „Branko Krsmanović“, „Ivo Lola Ribar“ i njegovo omladinsko pozorište „Teatar Levo“. Nova filmska estetika rađa se i u kino-klubu „Beograd“. U današnjoj Petoj beogradskoj gimnaziji svira se džez, da bi krajem 1958. godine bio rođen Dom omladine Vračar i njegov najslavniji deo – pozorište DADOV (Dramski atelje Doma omladine Vračar).  
     
     
  Br. 23 - Moj Dunave, obale sve prodane
     
  Proteklih dana je objavljeno da će Agencija za privatizaciju ponuditi 19. septembra na aukciju preduzeće za proizvodnju filmova "Dunav film" iz Beograda po početnoj ceni od 25,4 miliona dinara. Tim činom, „Dunav film“ bi prestao da bude poslednja društvena, ili državna filmska proizvodno distributerska kuća na Balkanu.  
     
     
  Br. 22 - Nacionalna drama i kulturno-životinjska farma
     
  Udruženje dramskih pisaca Srbije, na čijem je čelu niz godina dramaturg, g. Miodrag Đukić, pored svojih uobičajenih aktivnosti ( prestižna godišnja nagrada za najbolji dramski tekst  „Branislav Nušić“, izdavanje pozorišnog časopisa „Drama“, projekta „Korak ka pozorištu“, itd.) već osam godina publikuje jedinstvenu pozorišnu ediciju na ovim prostorima, koja se zove „Savremena srpska drama“. U, do sada javnosti prezentovane 34 knjige, ovo je Udruženje objavilo preko 200 naslova domaćih dramskih stvaralaca, svih žanrova i svih generacija, od onih starijih, najpoznatijih pa do najmlađih, početnika – i to, bez dinara državne pomoći.  
     
     
  Br. 21 - Napad domaćih klonova globalizma
     
  Uobičajena je stvar da tokom leta gotovo sva „institucionalizovana pozorišta“ prestaju sa radom, a zaposleni u njima odlaze na kolektivni godišnji odmor. Za njih tada nastupa tzv. mrtva pozorišna sezona. Ona traje otprilike do početka septembra, kada ponovo ožive scena, garderobe i šminkeraji, a na pozorišne daske vrate se glumci i njihova publika. Barem, tako je bilo do sada. Ali, od sada, može da bude i drugačije. Za to se pobrinula opštinska vlast u Zaječaru, koja je odlučila da „mrtvu pozorišnu sezonu“ pomeri sa metafore na –  groblje! Zaista, hrišćanski. Ako je mrtvo, neka bude i pokopano.  
     
nazad
   
 
 
 
Biografija
Pozoriste
Televizija
Esejitika
Galerija
Kontakt